Što manje masti jedemo to smo deblji

Decenijama se propagira da je mast čovekov neprijatelj. Decenijama se izučavaju piramide ishrane u kojima je mast na samom vrhu^[1]. Decenijama se objavljuju članci u časopisima u kojima se naglašava da treba da se smanji unos masti jer one uzrokuju srčane probleme. Decenijama lekari daju savete kako treba izbaciti što više masti iz hrane. Decenijama svi ti saveti pogoršavaju ravaravlje ljudi.

Nepravilna piramida ishrane i pogrešno prihvaćeno mišljenje o mastima

Iz prve reference može se vidi kako je izgledala piramida ishrane koju je USDA (američki departman za agrikulturu, najuticajniji izdavač i propovedač ishrane i dijetskih informacija) “izmislila” još 1992. godine (još od 1977. važi slična piramida kada je USDA krenula da preporučuje povećanje unosa ugljenih hidrata, u daljem tekstu UH, a smanjenje masti). Po njima baza piramide i temelj ishrane treba da budu ugljeni hidrati i šećeri, potom voće i povrće, zatim proteini i mlečni proizvodi, a na samom vrhu masti. Nedavno su malo pobojšali situaciju novom piramidom “my plate” ali je ona i dalje pogrešna.

Na tabeli^[2] na slici se jasno vidi da je u periodu od 30 godina stanovništvo smanjilo unos masti za 5%, kao i unos zasićenih masti za 14%, a da je povećan unos ugljenih hidrata za čak 23.4%. Pa ako je smanjen unos masti, a povećana potrošnja preporučenih ugljenih hidrata koji su baza piramide, očekujemo da će i zdravlje ljudi drastično da bude poboljšano i da će ljudi biti manje gojazni? Naravno da se nije poboljšalo, i da je čovečanstvo zakoračilo u eru kada su ljudi bolesniji nego ikada, kada je hronična bolest i gojaznost na sve strane oko nas. Jedino poboljšano u celoj priči je budžet kompanija koje drže monopol proizvoda od žitarica i kvazi zdrave hrane zasnovane na dva jeftina bela praha, brašna i šećera, koja nisu nimalo manje štetnija od onog skupog belog praha koji počinje na “k”. A postoji i dokaz da mozak reaguje na isti način prilikom “uživanja” u belom šećeru kao i prilikom “uživanja” u kokainu.

Treba se zapitati zbog čega je takva situacija sa ugljenim hidratima i mastima, i ne treba kriviti veliki broj ljudi koje iznenađuju ove činjenice. Postoji jedna kvalitetna studija u kojoj su dve grupe stavljene na dva različita režima ishrane u trajanju od 12 nedelja^[3], jedna je unosila jako malo masti, a druga jako malo ugljenih hidrata. Pošto su obe grupe smanjile ukupan kalorijski unos, logično je da su obe grupe na kraju istraživanja imale manje kilograma (što se ne bi desilo da osoba A od sutra ukine masti, jer bi nesvesno povećala unos šećera i proteina i bila bi samo gladnija i jela više), međutim zanimljivo je uporediti koja je grupa bolje prošla. Učesnici prve grupe su nakon 8 nedelja izgubili 4.5 kg u proseku, a učesnici druge u kojoj su jeli masti bez ograničenja čak 9 kg. Nakon 12 nedelja rezultat je sledeći, učesnici prve grupa su izgubili 5 kg, a druge 10 kg. Jasno se zaključuje da je ishrana sa manje ugljenih hidrata duplo efikasnija nego ona u kojoj se ne jedu masti.

Kilažu treba staviti na stranu, jer ona nije toliko bitna koliko i zdravlje (iako su usko povezani), a izbacivanjem masti se jako ugrožava zdravlje jer su esencijalne masti, zdrave masti, omega 3 masne kiseline pa i zasićene masti neophodne našem organizmu, mozgu i organima da bi oni svakodnevno pravilno funkcionisali i da bi se izbegle hronične bolesti.

Ali ukoliko se logično razmišlja, i ako se zna da su ljudi od nastanka planete pa do prošlog veka bili zdravi, vitki i jaki, npr. pećinski čovek je bio žilav i zdrav čovek, bez viška kilograma, i zna se da oni nisu jeli šećer jer nisu imali dostupnost ni slatkišima, ni hlebu, ni testenini ni sličnim stvarima jer te stvari i prerađevine nišu postojale, već su jeli životinje koje su lovili, i unosili velike količine masti i proteina iz takve hrane, masti iz ribe i morske hrane koju su lovili, i masti iz koštunjavog voća. Te činjenice jasno stavljaju do znanja šta je problem, i šta treba jesti.

Šećerna zavisnost

Opšte je poznato da je prehrambena industrija uvidela da mnogi sastojci u njenim proizvodima izazivaju zavisnost. Duvanska industrija namenski decenijama koristi zavisne supstance, jer ako je kupac (konzument) zavistan, on postaje doživotni kupac. Masovna prehrambena industrija koristi istu strategiju, ali sa drugim supstancama. Nije nikotin u pitanju, ali jeste MSG (mononatrijum glutaminat), jeste beli šećer, jeste aspartman, i svi ostali veštački dodaci, međutim ideja je ista jer oni izazivaju zavisnost u našem mozgu i štete našem zdravlju. Prodaja hrane sa navedenim sastojcima se ne razlikuje od prodaje cigareta. Oni prodaju hranu koja je štetna po zdravlje i koja sadrži te supstance koje nas čine zavisnim, da bi se mi vraćali i kupovali još. Sve namirnice sa dodatim procesuiranim šećerom, sa sirupima, sa veštačkim zaslađivačima (veliki akcenat na light i zero, na žvake, na bombone, na bezmasno), sva pića koja su zašećerena i bezalkoholna i sva alkoholna nas čine zavisnim. Ako mislite da se radi o preuveličavanju, treba krenuti sa čitanjem nutritivnih vrednosti.

Niskomasna dijeta je štetna, i ne treba izbegavati masti, Međutim loše masti iz prerađenog mesa, masna zašećerena pržena hrana, konditorski proizvodi, procesuirana biljna ulja, jesu loše, pogotovo u kombinaciji sa ugljenim hidratima.

Pravilna piramida ishrane

U bazi piramide treba da bude sveže povrće i zdrave masti. Postoji neka razlika između određenog povrća (korenasto povrće sadrži više uh, zeleno više hlorofila, crveno vitamina A itd.), ali svo povrće se može jesti bez ograničenja. Dobre masti se pronalaze u maslinovom ulju (ne treba pržiti na istom već ga koristi u sirovom obliku) i maslinama, avokadu, biljnom neprocesuiranom ulju kao što su susamovo, laneno, konopljino, orahovo, potom u svom koštunjavom voću (lešnici, orasi, bademi, indijski orasi, brazilski orasi), kokosovom ulju (masti) na kojem je najbolje pržiti, a potom i u buteru od suncokreta, od susama (taan), u pravom buteru od 82% mlečne masti na kojem je osim kokosove masti najbolje pržiti. Palmino ulje je loše i ono nema veze sa kokosovim uljem.

Sledeći nivo predstavljaju dobri izvori proteina. Treba izdvojiti sve vrste ribe, najviše bele i morske. I kada je u pitanju morska riba gledati da se ne jedu velike ribe kao što su tuna veoma često, jer velike ribe koje se nalaze na početku lanca ishrane (jedu male ribe) sadrže živu koja je toksična za naš mozak. Ne više od par porcija nedeljno. U dobre proteine spadaju i jaja, piletina, ćuretina, ali imati u vidu da je telo efikasno što se tiće iskorišćavanja proteina stoga ne treba preterivati, već treba jesti manje količine i ne jesti životinjske proteine svakodnevno. Kupovno mleveno meso iz neproverenih izvora treba izbegavati jer se u njemu nalaze mnoge štetne bakterije, ostaci lekova kojima su hranjene životinje, bacili i td.^[4]

Na trećem nivou se nalazi sveže voće. Kao i kod povrća, ukoliko je ishrana bila loša, ubacivanjem bilo kojeg voća čini se velika usluga telu, iako nije svo voće isto. Nije isto pet banana dnevno ili kila jabuka dnevno. Treba pojesti bar 1 jabukeu dnevno, idealno zelenu. Treba uvek jesti sezonsko voće, a ne previše tropskog voća koje nema najsjajniji efekat na telo i na bioritam jer ananas u sred januara zbunjuje organizam. Kajsije, breskve, nektarine, šljive, višnje, grožđe i belo i crno, potom antioksidantima veoma bogato šumsko voće, lubenica leti itd. Treba jesti voće kao užinu ili pre jela, a ne posle jela jer se tako pogoršava varenje i povećava proizvodnja toksina u organizmu.

Potom su na vrhu žitarice. Integralne žitarice. One nisu toliko loše koliko se možda navodi, ali mogu biti loše ako se previše jedu. Beli hleb, šećeri iz raznih konditorskih proizvoda, bela testenina, previše riža itd. bi trebali da se eliminišu. Belo brašno i beli šećer treba poptuno izbaciti. To je verovatno najbolji savet koji neko može da dobije. Treba jesti integralnu rižu, kinou koja je odlična, proso, ponekad heljdu, a beli hleb treba izbegavati, već tražiti integralni od celog zrna. Tonus hleb ili nordijski ukiseljeni hlebovi su dobri, kao i integralni dvopek. Ovsena kaša je dobar izbor za doručak. Bitno je praviti porcije. Na primer pola normalne čaše riže (pre kuvanja) je sasvim dovoljno za jedan obrok, uz kombinaciju sa nekim povrćem i npr. tunom ili 2 jajeta. 100 grama integralne testenine je sasvim dovoljno. Treba zaboravite na veliki duboki tanjir bele testenine (brašno je prerađeno i ne poseduje sve minerale i vitamine koje je prethodno posedovalo i samim tim mu je glikemijski indeks i glycemic load povećan) sa nekim belim sosom (loša mast, beli šećer, aditivi itd.). Jednostavno to je klasična loša hrana, jer će sav taj šećer veoma brzo da pređe u mast, na onom mestu gde je najmanje želimo. Dok sa druge strane manja porcija kvalitetnih složenih ugljenih hidrata može da obezbedi energiju za svakodnevne potrebe.

Mleko i mlečni proizvodi. Činjenica je da ljudsko telo nije naviknuto da koristi mlečne proizvode kao hranu nakon infatilnog perioda dojenja. Evropljani su “na silu” razvili toleranciju na mlečne prozivode jer vekovima unose velike količine istih, ali naše telo i dalje loše reaguje na unos mleka, kod većine ljudi, što se kod mnogih “očitava” kroz alergije, bubuljice, nadimanje u stomaku, kao i prekomerno lučenje sluzi. Kravlje mleko je jednostavno suviše jako za naš organizam, jer npr. tele koje se doji kravljim mlekom dobije par desetina kilograma za par meseci, stoga je jasno o čemu se radi. Treba se fokusirati fermentisane mlečne proizvode koji su dosta kvalitetni, kao što su sirevi, kiselo mleko, kefir, jer oni sadrže kvalitetne probiotike, dobre masti, proteine, vitamin D, kalcijum. Kozije mleko i koziji proizvodi su kvalitetniji od mlečnih jer sadrže manje laktoze i nutritivno su bogatiji. Bilo koje mleko sa 0.5% do 1.5% masti nije pravo mleko pošto je deficitarno u hranljivim materijama poput kalcijuma i vitamina D. A ukoliko ga ima, radi se o sintetičkom ili veštački dodanom. Stoga koristiti mlečne proizvode koji nemaju minimalni procenat masti.

Ishrana kod nas

Treba navesti nekoliko primera najprodavanije i najviše konzumirane hrane i namirnica na našem tržištu. Nemam ništa protiv navedenih brendova u nastavku, ali njih sam izabrao jer se njihovi proizvodi najviše koriste. Oni su loši ukoliko se koriste stalno, a ne moraju da budu loši ako se ponekad uključuju u ishranu i koriste u svrhe užitka. Ali definitvno je najveći problem što mnogo ljudi jede te proizvode misleći da jedu zdravu hranu.

“Zdrava hrana”:

Med – med je veoma zdrav, kada se jedu 1 ili 2 kašikice svako jutro, i kada je med 100% prirodan. Problem na srpskom tržištu je taj što je 70% meda veštački što implicira da ukoliko kupite običan jeftin med u supermarketu, kupili ste običan beli šećer sa tragovima pravog meda.
Zamena za obrok – razni musli proizvodi. Preko 90% su nezdravi, jer sadrže previše belog šećera, prerađene zaslađene žitarice tj. belo brašno, aditive. Većina ih je sa dodatkom čokolade, a raznobojni za decu su najlošijeg kvaliteta.
Zdrava hrana – generalno kvalitetne namirnice i ulja ukoliko se radi o hladno ceđenim uljima. Kikiriki puter nije loš, ali ga treba jesti umereno. Susamov puter (taan ili tahan) je veoma kvalitetan.
Dijet i dijabet hrana – nažalost veoma nekvalitetna. Svi džemovi su običan šećer pre svega, jer ne sadrže preko 50% voća u sebi. Integralni keksovi (samo oni od integralnog brašna, bez belog šećera) nisu jako loši, dok svi ostali jesu. Integralni keksovi se ne mogu svrstati u zdravu hranu, ali se njihov ograničen unos ne može negativno odraziti na organizam. Slane grickalice su loše jer se radi o spoju belog brašna i previše soli. Sve čokolade navedene na stranici su loše.
Bezglutenska hrana – hrana je nekvalitetna jer se radi o dosta prerađenim namirnicama i prerađenom belom brašnu. Jednostavno treba izbegavati pšenicu i žitarice sa glutenom (oni koji su intolerantni na gluten). To uopšte nije toliko komplikovano, a ponekad može da se koristiti supstitucioni proizvodi, međutim uvek je bolja opcija hrana koja prirodno ne sadrži gluten.
Organska hrana – generalno je dobra.
Vegeterijanska hrana – generalno nije dobra jer je bilo kakav vid pašteta i prahova loš. Ako se kupuje sojino mleko onda je najbolji izbor bez ikakvih dodataka ili ukusa, a muškarcima se ne preporučuje zbog prisustva ženskog hormona estrogena.

Prodavnice zdrave hrane sadrže mnogo kvalitetnih namirnica i mnogo proizvoda koji su zaista zdrava hrana, ali većina proizvoda nisu zdravi. Sve što je previše šareno, što sadrži šećer i belo brašno spada u tu kategoriju.

“Wellness”

Wellness se često koristi u opisu proizvoda ili čak i u imenu proizvoda. Najpopularniji su istoimeni Wellness keks i mitični Plazma keks. Nutritivna vrednost Wellness keksa sa ovsenim pahuljicama^[5]:

Na 100 g 21.7 g šećera. Za običnog muškarca preporuka je 36 g šećera dnevno. Znači sa 200 g keksa se uveliko premašuje mera. Ali tu su i 8.6 grama zasićenih masti biljnog porekla iz ranifisanih ulja (zasićene masti su zdrave ali obrađene i oštećene koje su oksidisale ne) što u kombinaciji sa tih 21.7 g šećera znači samo jedno – 30 g se pretvara u salo, osim ako se odmah nisu potrošili.

Nutritivna vrednost Plazma keksića za decu^[6]:

20.5 g šećera, 7.7 g zasićenih masti i 6.5 g mlečne masti. Da li neko jede plazmu sa niskomasnim mlekom? Ako je to slučaj, nadam se da ta osoba shvata ironiju. Jer sa tih 6.5 g mlečne masti, plazma je ekvivalent mleku sa 6.5 % mlečne masti. Slično vicu kada osoba traži niskomasni jogurt uz burek sa sirom. Problem nastaje kada deca unose velike količine keksova i slatkiša, i studije pokazuju da takva hrana i zašećereni sokovi, i gazirani sokovi imaju najveću zaslugu za razna oboljenja kod dece, najviše gojaznost i manjak koncentracije. Tako da je poruka da ovakve namirnice ne treba smatrati zdravim kako se propagira. Mogu se unositi sa umerenošću, ali uz svesnost o tome šta se tačno unosi.

“Posno”

U Srbiji vlada mišljenje da je zdravo sve što je posno, I da posno ne sadrži loše masti. Posna hrana itekako sadrži masti, što nije loše, ali je loše jer sadrži loše biljne procesuirane masti. Ali najveći problem je šećer, u kombinaciji sa rafinisanim biljnim masnoćama. Nutritivna vrednost posnog plazma keksa^[7]:

Mislim da ne treba dalje objašnjavati. Skoro 20 g šećera, 6 grama zasićenih masti (još jednom napomena da zasićene masti nisu loše kako se misli, već da je problem što su masti u keksovima iz rafinisanih biljnih ulja čije su strukture masti oštećene procesom rafinisanja odnosno obrade).

Natpisi 0%, 0.5% i 1%

Instatno stvaranje lažne slike o nečemu što bi trebalo da bude zdravo. Niskomasno mleko nije zdravo jer je zbog prerađenosti (da bi se smanjio procenat masti) izgubilo nutritivnu vrednost, količine vitamina D, kalcijuma itd. Hvala Jovani koja piše na http://stajedemo.com/ koja mi je skrenula pažnju da se mast u Srbiji odstranjuje fizički, barem kod većine brendova, a ne hemijski ili mašinski, stoga je to bolje po kvalitet mleka. U tom procesu su odstranjeni i dobri nutrijenti poput minerala i vitamina. Ostaje pravo mleko u tragovima, tj. voda (koju su takođe dodali da bi smanjili mlečnu mast) sa jako malo mlečne masti, tj. proizvod bez bilo čega korisnog za naše telo.

Mleko treba piti sa najećim procentom masti, mada savetujem fermentisane mlečne proizvode pre nego čisto mleko. Kozije mleke je kvalietnije od kravljeg. Isto važi i za sve ostale namirnice koji su sadrže nizak procenat nutritijenata, nije reč samo o mleku. Sve što ima jako mali procenat određenog makronutrijenta, ima veliki procenat drugog. Minimum masti implicira u većini slučajeva dodatak lošeg šećera.

Postoji i natpis “bez šećera”, i tu moramo biti pažljivi. Npr- pića koja nemaju šećer i kalorije su najgore hemijske smeše koje razaraju organizam iznutra. Sadrže šaku hemikalija i aditivi i veštački zaslađivači koji nemaju kalorije direktno utiču na povećanje želje za slatkim namirnicama. Tako da ispijanje “zero coca cole” znači unos 0 kalorija, ali 50 g aditiva koji za 15 minuta teraju organizam da ima ogromnu želju da pojede nešto što ima veliku količinu nekvalitetnih kalorija. Nisu sve kalorije iste i to je veoma pogrešan pristup zdravoj ishrani. Unos određenih namirnica i 4000 Kcal dnevno može da održava čoveka vitkim, dok unos drugih namirnica u vrednosti od 2500 Kcal dnevno može da utiče na gojaznost čoveka.

Svakodnevna hrana

Kada je reč o navikama u ishrani, jedan od najznačajnijih trendova današnjice je da se sve češće hranimo van kuće^[8]. Prodavnice hrane na ulici su najprofitabilniji privatni biznis u Srbiji. Pekare, picerije i palačinkarnice su stalno pune.

Pica sa slike predstavlja 100% belo brašno, sa dodatkom šećera, radi ukusa. Vidimo salamu, mesnu prerađevinu najlošijeg kvaliteta, sa manje od 20% mesa (uključujući i razne egzotične delove životinja), sa desetinama grama aditiva, boja, veštačkih agenata, prezervativa (konzervanasa). Na salami vidimo desetine grama prerađenog, topljenog i prženog mlečnog sira, koji obiluje trans mastima. A ono što ne vidimo, je isti taj sir i ispod salame. Tu je i kečap (koji je jako bogat šećerom). Ovako parče pice na 100 g ima blizu 30 grama loših masti. Tu je bar 15 grama grama šećera iz testa i kečapa. Najgore jeste kombinacija velike količina loših masti sa ugljenim hidratima, i veštački dodaci.

Pljeskavice su “tradicionalna hrana”, ali smo nažalost počeli po ugledu na preko okeanse prijatelje da serviramo i pomfrit, pečen u čistoj prerađenoj biljnoj masti prepune trans masti. Osim toga majonez, kečap i senf u sred bele lepinje pljeskavice daju dodatne loše masti i veliku količinu šećera. A mleveno meso u sredini često (sa izuzecima, ukoliko je meso kvalitetno) upotpunjava sliku spoja od 4 do 5 štetnih namirnica u jednu nekvalitetnu namirnicu.

Nema nikakve razlike da li je palačinka iz jedne ili druge palačinkarnice. Na slici vidimo mnogo sira, topljenog koji je loš izbor, za razliku od pravih. Bar 40 g loših masti na 100 grama. Potom pohovani deo, koji je izvor trans masti i šećera. Potom belo testo od koje je napravljena palačinka.

Kuća časti:

Kada se kupi pica ili palačinka, dobija se i poklon, Coca Cola.

Na trećini litre “napitka” ima 39 grama šećera. Automatski dnevna doza. A najgora stvar je što je taj šećer iz ozloglašenog visoko fruktoznog kukurnog šećera ili kod nas poznatijeg kao glukozno-fruktozog sirupa.

Glukozno-fruktozni sirup se naširoko koristi kao zamena za šećer u mnogim gaziranim pićima, sokovima, jogurtima, žitaricama, pecivima i instant supama. Nažalost, kao i mnogi drugi aditivi, glukozno-fruktozni sirup ima razarajuće delovanje na naše zdravlje^[9]. Uzrokuje povećanje masnih naslaga u blizini srca, oštećuje bubrege, utiče na povećanje krvnog pritiska, pospešuje osteporozu, anemiju, karijes, povećava trigliceride u krvi i td. I verovali ili ne, utiče na oboljenje jetre^[10] ekvivalentno onom čiji je uzročnik alkohol, tj cirozi.

Energetska pića:

Sva su izrazito opasni zbog zaista ogromne količine stimulativnih supstanci poput taurina i kofeina. Proizvodi su 100% neprirodni, tj. poptuno hemijski napravljeni sa desetinama supstanci koje imaju razarajuće dejstvo na unutrašnje organe.

Piće sa slike nutritivnog sastava na četvrt litre (jedna čaša) ima 27 grama šećera. Taurina 1 g, glukuronalaktona 0.6 g i kofeina 80 mg, kao manja šolja jake kafe. A Guarana piće ima čak 11.3 grama šećera na 100 ml, odnosno preko 27 grama po porciji. Energetska pića bukvalno goje na dugme.

Rezime

Treba smanjiti unos ugljednih hidrata, pre svega šećera jer su oni najveći krivac srčanih oboljenja. Treba izbaciti beli šećer i belo brašno. Vrlo lako u prodavnicama zdrave hrane može da se pronađe integralna riža, kinoa, proso, integralna testeninu. Ovsena kaša je dobar izbor za doručak, i iako se radi o ugljenim hidratima to je energija za dnevne aktivnosti, jer se radi o veoma kvalitetnom izvoru ugljenih hidrata, koji sadrže dosta dijetskih vlakana čiji je manjak u ishrani veliki krivac za probleme sa varenjem i zdravljem srca. Za početak je i velik pomak ako se ishrana prebaci na integralno i izbace šećeri. A potom lagano smanjenje ukupnog unos ugljenih hidrata dok se ne dođe na nivo normalnog unosa. Treba ubaciti zdrave masti, jer su one su od ekstremne važnosti. Svakodnevno treba praviti salate od povrća pred obrok, sa maslinovim uljem, ili drugim neprocesuiranim uljem poput orahovog, lanenog i slično. Avokado je odličan izvor masti kao i koštunjavo voće koje se može jesti za užinu ili predveče kao poslednji obrok nakon večere koju ne treba jesti u kasnim satima. Morski plodove su bogati mineralima i omega 3 masnim kiselinama koji pozitivno utiču na pritisak i zdravlje srca uopšteno. Treba izbaciti rafinisana ulja poput suncokretovog i pržiti na buteru, na kokosovoj masti ili na svinjskoj masti koja ne menja strukturu prilikom prženja, odnosno ne oštećuje se. Izvori proteina treba da budu kvalitetni kao što su riba, jaja, sirevi i kvalitetno meso. Vegeterijanci i vegani jednostavnu treba da povećaju unos proteina biljnog porekla i da koriste integralne žitarice umesto belog testa. Obroci bi trebali da budu manje obimni, više puta dnevno i unositi tečnosti pre i između obroka. Bitno je jesti supe, domaće, da li od paradajza ili ostalog povrća koje se neće previše kuvati, potom pileću domaću supu, krem supu od bundeve itd. Povrće je najbolje praviti na pari, ako se ne jede sirovo u salati. Esencijalno je jesti raznovrsno jer samo tako se mogu uneti svi potrebni nutrijenti. Poželjno je izbaciti što više pića, sem vode i čaja i domaćih ceđenih sokova od voća i povrća. Biljni čajevi svih vrsta, potom beli čaj, kukiča čaj, zeleni čaj, roobios… pomažu u detoksikaciji organizma i indirektnom gubitku kilograma. Crna čokolada sa 70 i više procenata kakaoa je zdrava, zbog antioksidanata i zdravih masti koje sadrži kakao, i jer se u njoj nalazi najmanje dodatog šećera, i do 10 puta manje od ostalih čokolada. Bilo kakve lekove treba izbaciti jer leče posledice ne uzrok. Osim toga lekovi čine naše telo toksičnim, a toksini usporavaju metabolizam i zbog toga dolazi do gojaznosti. Antidepresivi i kontracepcijske pilule su povezane sa gojenjem. Izbegavati u potpunosti lekove za veštačko snižavanje temperature jer postoji velik rizik od mononukleoze kao nus posledice. Telo mora samo da se izbori. Postoji tesna povezanost upotrebe medicinskih lekova i bolesti, u mnogo evropskih i američkih zemalja. Balans je najvažnija stvar, jer naše telo funkcioniše veoma precizno, tako da ekstremi nikada nisu najbolja opcija i nemoguće je u potpunosti unositi dobru hranu, i zbog te činjenice je balans ono što može pomoći da se održi kontinuitet na duge staze.

Reference

Ognjen Stojanović | 27. septembar 2013.

Napomena: članak je dozvoljeno objaviti na drugim mestima uz vidljivo navođenje izvora i linka.