Od svih žrtava loše i pristrasne nauke prethodnih decenija holesterol i zasićene masti su najviše platite, i još uvek plaćaju. Jer je neko morao da bude žrtva da bi se zadovoljila potreba javnosti i potrebe multibilionske farmaceutske industrije. Holesterol je nastao od reči cholestereos iz doba antičke grčke, gde chole predstavlja “žuč”, a stereos “čvrst”. Danas preko 43.2 miliona ljudi na Zemlji koristi statine koji su lekovi za snižavanje holesterola u krvi (1). Iako ne postoji verodostojna studija koja potvrđuje efekat statina na smanjenje srčanih oboljenja (logično jer to nije istina), doktori ih prepisuju kao da se radi o vodi sa limunom. 80-ih godina prošlog veka je došlo do revolucije i od tada su statini postali glavna grupa lekova na kojoj zarada iznosi i do 25 biliona dolara godišnje. Korišćenje statina na mesečnom nivou može da bude i 200 $, a na listi različitih brendova statina pored mnogih stoji naznaka da nema povezanosti, ili je ona nepoznata, sa smanjenjem bolesti srca (2). Najprodavaniji lek je Lipitor, čiji je profit za manje od 2 decenije skoro 150 biliona dolara. Kao referenca, bruto domaći proizvod Srbije prošle godine je iznosio 42.5 biliona dolara.

statini

Slikovito možemo opisasti na koji način funkcionišu statini: ukoliko imamo veliko bogato drvo sa mnogo krošnji, i jedan list na jednoj grani se osuši, statin će da predstavlja motornu testeru sa kojom će da se odstrani osušeni list tako što će se oseći celo stablo.

Statini su inhibitori HMG CoA-reduktaze, i sa se može jasno uočiti njihova uloga. Posoji čitav proces na koji način dolazi do proizvodnje holesterola, i taj proces je razgranat i može se prikazati kao drvo. Farmaceutska industrija je procenila da je pametno rešiti se holesterola (osušenog lista), tako što će se prekinuti proces između HMG CoA-reduktraze i mevalonata (mevalonske kiseline) odsecanjem stabla iako je taj proces dosta koraka iza finalnog procesa dobijanja holesterola. Naravno, statini su napravljeni kao inhibitori HMG CoA-reduktaze jer stručnjaci nisu znali da prekinu proces dobijanja holesterola od skvalena, koji bi bio sa najmanje negativnh efekata.

Tako da ne treba uopšte pomišljati da funkcija statina može da prođe bez negativnih posledica. Treba samo pogledati sliku i jasno se uočava da se prekida sinteza koenzima Q10. Osim što je lekovima za snižavanje holesterola u krvi blokiran holesterol, blokiran je i koenzim Q10, i dolikol i farnesol i protein-geranil geranilacija i dimetilalil itd. A koenzim Q10 je esencijalan za zdravlje srca i za pravilan rad mozga i mišića. Zbog toga su veliki negativni efekti statina bolovi u mišićima, slabost, gubitak memorije.

Osim toga, efektivnost statina je dokazano (velikom meta studijom 2010. godine u trajanju od 5 godina) samo 1-2% (3). To znači da 98-99% ljudi koji redovno uzimaju statine neće imati nikakve beneficije za koronarna oboljenja, iako će im se ekspresno smanjiti nivo holesterola u krvi. Ako znam da samo 1 do 2 čoveka u 100 ljudi ima beneficije, a da svih 100 mora imati negativne efekte, zaista se postavlja etičko pitanje da li je uzimanje statina naučno opravdano. Ljudi su navikli da traže prečice, ali nažalost prečica nema ni u jednoj sferi života, i ukoliko se povećao rizik za srčana oboljenja, jedini način za smanjenje rizika i za poboljšanje zdravlja je promena životnog stila (ishrane) nakon identifikacije koje su to loše navike. Nema postoji magična pilula.

statiniStatini imaju (manji) efekat samo onda ukoliko je pacijent već imao srčani udar. Definitvno je to jedina situacija kada ima logike koristiti statine ili ih prepisati pacijentu. Zanimljivost je da je aspirin u istoj meri efikasan koliko i statini, pokazuje studija, a 20 puta je jeftiniji (4). Najveći negativni efekat statina je što utiču na pojavu rezistencije insulina kod ljudi koji nemaju dijabetes (5). Tako da postoji faktor rizika dobijanja dijabetes1a kod korisnika statina jer se povaćava nivo šećera i insulina u krvi.

A zanimljivo je to da postoje razlike između muškaraca i žena, i da kod žena ne postoje nikakve beneficije ni ukoliko već postoje srčana oboljenja niti ukoliko se statini uzimaju preventivno, čak štavište studije prikazuju da pri korišćenju statina dolazi do 12% veće stope smrtnosti odnosno da je nizak holesterol povezan sa većim rizikom smrti kod žena (6). Žene nikako ne bi trebale da uzimaju statine, osim ako nemaju familijarnu hiperlipidemiju što je retka genetska predodređenost.

Još jedna potresna činjenica je da je od svih 43 miliona korisnika statina, čak 75% (što je 32.4 miliona) pripada grupi niskog rizika od kardiovaskularnih oboljenja. Naravno, većina doktora dobija procente na prepisane lekove, stoga i ne začuđuje mnogo njihovo masovno prepisivanje pacijentima. Članak “masnoće skidaju samo lekovi” samo potvrđuje da će proći dosta godina dok kod većine naših doktora ne dođe do promene u mentalitetu, i da ukoliko ne čitaju konstatno najnovija istraživanja, ne vladaju engleskim jezikom, ne edukuju se konstatno, ne idu na seminare nekoliko puta godišnje i ne prate svetske trendove u razvoju nove nauke, da će to skupo koštati njihove pacijente.

Vrlo lako se sa zdravim razumom može doći do određenih naznaka i činjenica tako što se prati tok novca. U današnje vreme oko 85% studija biva finansirano od strane kompanija koje proizvode lekove, i tada postoji 24% veća šansa da će te studije pokazati da su lekovi efikasni, a 87% veća šansa da se neće izneti negativni efekti. Studije iznose validne podatke, ali problem je što su odrađene i koncipirane tako da ne predstave sve negativne efekete, već postoji dosta manipulacije i pristrasnosti. Problem je što studije i hipoteze u studijama ne postavaljaju prava pitanja.

Aničkov i studija na zečevima

1913. godine, ruski naučnik Nikola Aničkov je prvi koji je našao bilo kakvu vezu između holesterola (tada holesterolina) i koronarnih oboljenjima. Pre toga, 1904. godine je definisao pojam arteroskleroze da opiše tada misterioznu akumulaciju plaka (naslaga) na (u) zidovima arterija (7). Jedan od njegovih savremenika, takođe ruski naučnik Aleksandar Ignjatovski, eksperimentisao je na zečevima. On je uspeo da uzrokuje naslage u arterijama zečeva tako što im je poremetio prirodnu ishranu, i davao im meso i jaja. Međutim nije uspeo da pronađe šta je tačno bio uzrok naslaga. Nije pronašao koja supstanca ili molekul utiču na zakrčenje u arterijama, iako se smatralo da se radi o proteinu za koji se verovatlo da ubrzava proces starenja (8).

Aničkov je famozno rešio misteriju tako što je sâm eksperimentisao sa zečevima i davao im raznu hranu i izolovane komponente. Hranio ih je holesterinom (holesterol danas), gde im je davao doze od čak 5% telesne težine. To je ekvivalent kao kada bi čoveku dali 100 jaja u toku jednog dana (9). Toliko o validnosti i povezanjivanjem zečije sa ljudskom naukom. Međutim ni on nije bio potpuno siguran da se taj slučaj sa zečeva translira na ljude. Jer pre svega, zečevi jedu biljnu hranu, što nije slučaj za ljude koji već milionima godina jedu meso i životinjsku hranu. Osim toga digestivni trakt zečeva je kao lavirint, što pogoduje dijetskim vlaknima i što nije prirodno za predatorski način življenja. Tako da je bilo logično očekivati da će meso i jaja imati loš uticaj na zeca. Oni nemaju anatomiju da “svare” holesterol ništa više nego što mi ljudi imamo anatamiju da svarimo plastiku.

Tako da su Aničkov i saradnici, da bi prosvetlili efekte holesterola, obavljali eksperimente i na pacovima i na gvinejskom prasetu, da bi zaključili da efekti na jednoj vrsti nisu isti efektima na drugoj vrsti. Zbog konfliktnih pronalazaka, Aničkov u svom radu iz 1913. godine piše “Na bazi eksperimenata opisanim iznad na pacovima zaključujemo da loš efekat holesterolina nije jednak za različite tipove životinja. … Činjenica da holesterin ima različite efekte na različite životnije, čak i one po vrsti veoma bliske, postavlja se pitanje do kog nivoa su rezultati opisani iznad validni za ljudsku patologiju” (10).

Zanimljiva studija “normalan holesterol u krvi kod čoveka starog 88 godina uprkos jedenju 25 jaja dnevno” je zanimljiva za analizu. Čovek iz Kolorada, godinama je jeo po 25 jaja dnevno, a njegove vrednosti holesterola u krvi su bile normalizovane (od 3.88 mmol/l do 5.18 mmol) i nije imao nikakve naznake rizika od srčanih oboljenja (11). Osim toga, održavao je konstatnu kilažu od 82 do 86 kg (visina 187 cm). Postavlja se pitanje da ukoliko je loše unositi hranu bogatu holesterolom (jaja su bogata holesterolom), zbog čega mu se nije povećao serumski holesterol, i da ukoliko je loše unositi holeserol zbog oboljenja srca, zbog čega nije imao srčani udar.

LDL i HDL

Mit:

  • Postoji dobar i loš holesterol, odnosno HDL i LDL

Ne postoje dobar i loš holeserol. Uopšte ne postoje dva holesterola tj. dva tipa holesterola. Postoji jedan jedini holesterol – organski proizvod koji je najzastupljeniji u mozgu i koji je jedna od najesencijalnijih supstanci ljudskog organizma bez koje telo ne može da funkcioniše.

LDL i HDL su low density lipoprotein i high density lipoproteinLDL i HDL su samo prenosioci odnosno transportni sistemi holesterola i ostalih lipida u ljudskom krvotoku. Osim važnih uloga u mozgu i ljudskom telu, holesterol je krucijalan za sintezu vitamina D, hormona estrogena i testosterona (ženskih i muških polnih hormona), pravljenje membrana ćelija (zidova), pravljenje žučne kiseline za digestivni trakt i varenje. Ako bi nekim čudom odstranili holesterol iz tela bili bi mrtvi u istom momentu.

pogrešnoshvatanje

Slikovito možemo opisati dejstvo lipoporetina na sledeći način: zamislimo da je LDL taksi koji prenosi male količine holesterola iz jetre do ostalih organa u telu. Naše telo poseduje LDL receptore koji regulišu “istovaranje” putnika iz taksija. HDL je veliki kamion koji uzima sav višak holesterola koji nije “istovaren” u ostale delove tela, jer LDL receptori to nisu dopustili. On ih “utovara”, i vraća ih do jetre gde se on izbacuje da bi se reciklirao ili eliminisao. Možda to nije najlepši način da se tretiraju prethodni taksi putnici, ali ljudsko telo je surovo mesto za život… Ukoliko LDL vozila zaglave u “gužvi” tada se jako puno vremena zadržavaju u našem krvotoku. U tom slučaju ćemo završiti sa prilično velikim neredom i mnogo putnika holesterola. LDL taksisti mogu dugo vremena da kruže, a zatim postaju opasni na putu.

Time je slikovito opisan proces oksidacije. Kada holesterol napusti jetru, on ide u paketu sa antioksidantima koje će mu biti od velike pomoći u krvotoku na putu do ostalih delova tela. Ali kada se zbog dosta provedenog vremena potroše sve zalihe antioksidanata, tada dolazi do oštećenja LDL-a gde dolazi do molekularnih promena koje su neprimetne za LDL receptore. Kada dođe do oksidacije LDL-a, naše telo ga posmatra kao strano telo i dolazi do aktivacije imunog sistema koji objavljuje rat tim oksidisanim LDL-ovima. I tada kreće proces događaja koji na kraju dovode do onoga što poznajemo kao arteroskleroza.

Iako postoji pregršt ostalih koraka koji utiču na nagomilavanje plaka i pojavu srčanih udara, za sada to ne znači ništa nego da LDL postaje opasan tek ako oksidira (ili ako dođe do oštećenja drugim putem, npr. nekom infekcijom). Problem nastaje kada dođe do velike “gužve” sa LDL taksi vozilima na putu, i kada ne dolazi do pravilnog istovaranja putnika (holesterola). Postavlja se pitanje šta to uzrokuje “gužvu” LDL-a. Često su zasićene masti bile nevino optuživane jer smanjuju aktivnost LDL receptora, što uzrokuje da više holesterola “pliva” u našem krvotoku, iako to zavisi od osobe do osobe, i od tipa zasićenih masti koje konzumiramo. Ali drugim procesima, zasićene masti u stvari pozitivno utiču i smanjuju oksidaciju LDL-a, tako da ukupan efekat praktično nema uticaja.

transport holesterola

Gojaznost, pušenje, odsustvo fizičke aktivnosti, stres, i određene bolesti i korišćenje lekova utiču na povećanje nivoa LDL u krvi (12). Osim toga, retka stanja poput familijarne (genetske) hiperholesterolemije utiče na smanjenje uloge LDL receptora, i tada nivo holesterola može ići do nebesa. Nasuprot verovanju da su naše arterije “cevi” u kojima može doći do “zapušenja” i nagomilavanja holesterolom, i da je solucija baj-pas, plak se u stvari stvara tik ispod zidova naših arterija gde se nalazi velika količina kalcijuma, žučnih imunih ćelija i oksidisanog LDL-a. To je dosta bitna činjenica u razumevanju čitavog procesa.

Ispitivanja Aničkova su poklonila svetu “lipidnu hipotezu”, koja tvrdi da poremećeni lipidi u krvi, ponajviše povišen holesterol, igra centralnu ulogu u oboljenju srca. 70-ih godina je termin lipidne hipoteze počeo da se pojavljuje u literaturi. I tada je započela “crna industrija” proizvodnje statina i ostalih lekova za redukovanje nivoa holesterola u krvi. Iako lipidna hipoteza govori samo o sastavu krvi, ona ne dovodi u nikakvu vezu ostale faktore kao što su navike u ishrani, pušenje, stres, nivo aktivnosti, sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja (13). Što je velika  i krucijalna greška.

Korelacija ne implicira uzrok

Dve ogromne greške nauke kada su u pitanju zdravlje srca, ishrana i holesterol jesu:

  • Jedenje hrane bogate holesterolom utiče na povećanje holesterola u krvi
  • Povišen nivo holesterola u krvi uzrokuje srčana oboljenja

Ni jedna ni druga tvrdnja nemaju veze sa realnošću i te tvrdnje su nastale lošom naukom opasanom bajasima (pristrasnošću).

“Jedenje hrane bogate holesterolom utiče na povećanje holesterola u krvi”

Veliki procenat ljudi je odrasato slušajuči o tome kako su jaja, crveno meso, slanina itd. loše jer povećavaju holesterol u krvi. To mišljenje je toliko ugravirano u naš mali mozak da verovatno samo mali broj ljudi uopšte preispituje te tvrdnje. Što je nelogično jer ljudi umiru od srčanih oboljenja sve više i više, i u svetu i kod nas.

Konstantno, u našem organizmu se nalazi od 1.100 do 1.700 miligrama holesterola. Četvrtina potiče iz hrane, a ostalih 75% proizvede jetra. Osim toga, većina holesterola koju unosimo hranom ne može biti absorbovana u našem telu. Naše telo je pametno i ukoliko ne unosimo dovoljno holesterola ishranom ono sintetiše više holesterola, i obrnuto, kada ga unosimo više ishranom, ono ga proizvodi manje. To je razlog zbog čega validne studije u kojima se učesnicima daju od 2 do 4 jajeta dnevno pokazuju da unos holesterola iz hrane skoro i nema nikakav uticaj na nivoe u krvi kod 75% ljudi. Ostalih 25% su okarakterisani kao hipersenzitivni (preosetljivi), i zbog toga kod njih dolazi do određene promene u nivoima u krvi. Ali u tih 25% ljudi dolazi do povećanja i LDL i HDL holesterola tako da se ne narušava odnos LDL:HDL što znači da ne dolazi do povećanja rizika od srčanih oboljenja (14).

Drugim rečima jedenje hrane bogate holesterolom ne uzrokuje srčani udar. Slobodno možemo jesti  žumanca u kojem se nalazi svih 13 esencijalnih nutrijenata koje poseduje jaje. Žumance sadrži holin (vitamin B4) koji je veoma bitan i ima više funkcija, od produkcije neurotransmitera do detoksikacije i održavanja zdravih ćelija (15). Studije pokazuju da 90% amerikanaca ne unosi dovoljne količine vitamina B4 što uzrokuje nesanicu, zamor, lošu funkciju jetre, probleme sa memorijom i disbalans nerava u mišićima (16).

Veoma je bitno na stvari gledati iz najobjektivnijeg mogućeg ugla. U martu 2014. sam radio test krvi kada mi je holesterol bio 5.03 mmol/L, HDL 1.53 mmom/L, LDL 3.16 mmol/L i trigliceridi 0.75 mmol/L. U periodu od februara do kraja aprila sam bio na specifičnom režimu ishrane jer sam imao snižene vrednosti gvožđa, hemoglobina i eritrocita, tako da sam dosta povećao unos pre svega masti, da bih digao imuni sistem i narušene vrednosti. Svako jutro sam jeo jaja u koja sam stavljao kačkavalj, mazao buter na hleb, i često jeo mladi kačkavalj. Za ostale obroke sam jeo buter ili kačkavalj. Jaja sam svakodnevno unosio, a neretko sam jeo i meso za ručak i za večeru. Ponekad sam dodavao slaninu u jaja za doručak. Sveukupno sigurno da sam značajno povećao unos holesterola iz hrane. Iako stalno unosim i masti i jaja i buter i hranu bogatu holesterolom u ovom periodu je to bilo dosta više. Nakon pola meseca sam opet vadio krvi i dobio sledeće vrednosti: holesterol 4.6 mmol/L, HDL 2.03 mmol/L, LDL 2.4 mmol/L i trigliceridi 0.36 mmol/L. Voleo bih da mi kardiolozi objasne kako je to moguće. Holesterol je u martu bio 5.03 mmol/L a u aprilu 4.6 mmol/L (niži), HDL je u martu bio 1.53 mmol/L a u aprilu 2.03 mmol/L (viši, što je bolje jer HDL treba da je viši), LDL je bio u martu 3.16 mmol/L a u aprilu 2.4 mmol/L (niži), trigliceridi su bili u martu 0.75 mmol/L a u aprilu 0.36 mmol/L (niži). Što znači da su sve 4 vrednosti nakon ishrane veoma bogate holesterolom za samo pola meseca otišle u totalno drugom smeru od onoga što moderna medicina i dalje smatra validnim (iako lagano u zapadnim zemljama dolazi do rasvetljavanja istine i mnogi kardiolozi kreću da se bore za razbijanje mitova, iako im farmaceutska industrija otežava posao).

“Povišen nivo holesterola u krvi uzrokuje srčana oboljenja”

Taj mit se naziva još i lipidna hipoteza kako je navedeno u delu kod Aničkova. Iako se još uvek bruji o tome, stručnjaci koji su zaista ušli u problematiku zaključuju da srčanja oboljenja u stvari uzrokuje inflamacija i oksidativni stres. Ukoliko bi holesterol bio uzrok srčanih oboljenja, to bi bio faktor rizika a) kod ljudi svih starosnih doba b) kod muškaraca i kod žena c) u svim populacijama na svetu. Takođe, ukoliko holesterol utiče na pojavu srčanih oboljenja onda bi smanjenje holesterola u krvi smanjilo procenat srčanih oboljenja. Međutim ni jedna od ovih pretpostavki nije tačna.

a) Stopa srčanih oboljenja kod ljudi starosti 65 godina je 10 puta veća nego kod ljudi starosti 45 godina. Povišen LDL nije faktor rizika kod smrti uzrokovanih koronarnim oboljenjima niti faktor rizika kod smrtnosti opšteno (17). Nemoguće je da faktor rizika bolesti prestaje da bude faktor rizika bolesti kada ona ubija najveći procenat ljudi. To je nelogično koliko i pretpostavka da pušenje uzrokuje rak pluća kod mladih muškaraca, ali kod starijh ne.

b) Još jedna činjenica koju skrivaju oni koji zastupaju lipidnu hipotezu jeste da žene imaju 300% nižu stopu srčanih oboljenja od muškaraca, iako imaju više nivoe holesterola u krvi. Na meta studiji koja je uključivala 11 studija i 125.000 žena pokazano je da ne postoji nikakva korelacija između nivoa holesterola i smrtnosti od kardiovaskularni ili drugih oboljenja (18).

c) Holesterol nije faktor rizika među svim populacijama. U stvarnosti, zemlje sa najvišim nivoima holesterola u krvi imaju najmanji procenat srčanih oboljenja, i obrnuto. Na slici ispod su tačni podaci gde se vidi da Švajcarska ima najmanji procenat srčanih oboljenja, a opšte je poznato da konzumiraju dosta punomasnih mlečnih proizvoda, dosta sireva, kao i mesa i ostale neobrađene hrane bogate holesterolom.

povezanostunosaholesterolaisrčanihoboljenja

Preko 40 studija je izvršeno da bi se ispitalo da li snižavanje holesterola u krvi smanjuje rizik od srčanih oboljenja, i u nekima se rizik smanjio, a u nekima povećao. Ali kada su sve studije objedinjene, došlo se do zaključka da je isti broj ljudi umro i u grupi u kojoj je snižavan holesterol lekovima kao i u kontrolnoj grupi (gde nisu imali nikakav tretman) (19).

Zaključak

Kontra opšteprihvaćenom verovanju, holesterol nije štetan i ne uzrokuje srčana oboljenja. Ishrana bogata holesterolom ne povećava nivoe holesterola u krvi. Holesterol je esencijalni organski proizvod koji čini ćelijske membrane svih sisara na Zemlji. Holesterol ima veoma važne uloge u našem organizmu, od kojih su najbitnije omogućavanje telu proizvodnju polnih hormona (estrogena kod žena i testosterona kod muškaraca) i vitamina D, proizvodnja žučne kiseline bez koje varenje ne bi bilo moguće, već napomenuto svojstvo formiranja ćelijskih membrana itd. Smanjen nivo holesterola u krvi se povezuje sa raznim oboljenjima, tako da je veoma bitno održavati ishranu u kojoj se nalazi holesterol.

jaja

Ishrana treba da bude bogata holesterolom i treba unositi buter, jaja, pileću jetru, ribu, morske plodove, slaninu, sir. Podrazumeva se jedenje u sirovom i neobrađenom obliku i jaja treba pržiti na  buteru ili kokosovoj masti. Brza hrana iako je bogata holesterolom sadrži još mnogo loših sastojaka kao što su trans masti i šećeri tako da ne treba praviti zabunu. Crveno meso je takođe bogato holesterolom, tako da se preporučuje jedenje bar jednom nedeljno. Sirevi koji nisu obrađeni (koji nemaju niske vrednosti mlečne masti) i buter sa 82% mlečne masti su fenomenalni za zdravlje  srca. Suncokretovo ulje i rafinisana biljna ulja su veoma loša, kao i margarin jer su masti ošećtene i sastoje se od dosta omege 6. Koristiti buter za prženje, ili još bolje kokosovu mast. Iako je skuplja treba imati u vidu da zaista dugo traje. Prženje na svinjskoj masti je takođe dobro, jer svinjska mast ne menja strukturu pri većim temperaturama. Tako da svi oni koji ne mogu da omoguće sebi bilo koje drugo ulje ili mast sem suncokretovog iz finansijskih razloga, treba da nabave svinjsku mast koja se može jeftino naći. Naši preci, samo par generacija unazad nisu za džabe bili zdravi i živeli dugo, a koristili su svinjsku mast za sve i jeli su na drugačiji način nego mi. Problem danas jeste industrija mesa koja koristi dostsa loših sastojaka, i zbog kojih treba kupovati mesne prerađevine. Drugi problem jeste velike količine hrane koje se unose.Diet Woman Kicking Donut Snacks on White

Pri ishrani bogatoj mastima (koje nisu obrađene) i holesterolom dolazi do mnogo bržeš zasićenja i inslin će biti kontrolisan, bez pikova koje uzrokuju šećeri, tako da je sasvim moguće da dođe i do mršavljenja. Najveći čovekov neprijatelj kada su u pitanju skoro sva hronična oboljenja jeste nekontrolisan insulin i velike varijacije koje nastaju kada unosimo šećere u raznim oblicima. Redukcija stresa u što većoj meri i praktikovanje fizičke aktivnosti minimum 2 puta nedeljno su krucijalni. Vegeterijanci ili vegani zaista treba da obrate pažnju i pronađu način da unesu dovoljne količine holesterola koji je neophodan i esencijalan za funkcionisanje organizma i zdravlje, iako je to dosta teško jer bilje ne sadrže holesterol.

Studija koja je rađena u Japanu na 47.000 ljudi zaključuje: “Najveća stopa smrtnosti je pronađena kod onih koji su imali najniži holesterol od 160 mg/dl (4.14 mmol/L), a najniža stopa smrtnosti kod onih koji su imali više vrednosti holesterola, od 200 do 259 mg/dl (5.17 do 7 mmol/L)” (20).

Ognjen Stojanović | 8. novembar 2014.


Napomena: članak je dozvoljeno objaviti na drugim mestima uz vidljivo navođenje izvora i linka.